Dvanaest dana u u toj famoznoj Evropi je ono što se ne propušta. Iako je zvaničan naziv ovakvih ekskurzija "apsolvenetska", status apsolventa u Srbiji može da traje i do deset godina. Uskoro se ovakav vid putovanja organizuje i za radničku klasu, a dotle ćemo se držati proverenog, apsolventskog, recepta.

Lepenski Vir, Novi Sad, Kuršumlija. Svi se sećamo čime su nas mučili u nižim stupnjevima obrazovanja. Iako ekskurzija mora da ima obrazovni karakter, mlade naraštaje pre svega zanima zabava, a kroz nju neminovno dođe i kulturno uzdizanje.

Koncept

Iako je broj agencija koje nude ovakav vid putovanja na srpskom tržištu velik, uglavnom sve opstaju, i sve nosi isti princip. Najpopularnija destinacija je Španija, tj. Barselona, ali put do nje nije posut svilom, već sve skupljom naftom. Dakle, put je dugačak, ali organizovan. Kroz Hrvatsku i Sloveniju do Italije, pa onda Monako, Francuska i na kraju Španija. U povratku se posećuje propušteno. Postoje i varijacije na temu, ali sve se svodi na isto. Mnogo ljudi, malo sna, puno sadržaja i druženje sa raznim ljudima. Kao u vojsci, samo što je ovde higijena na višem nivou. Nikada na put ne kreće samo jedan autobus, uglavnom ih je dvocifren broj.

Vožnje su uglavnom noćne, a to agencije računaju kao noćenje. Zavisno od agencije kojom se putuje, zabava može biti organizovana u nekoj od lokalnih diskoteka na periferiji. Agencija povede svog zabavljača, uglavnom u vidu DJ-a, koji svako veče završi sa "našim pesmama", ako su uopšte naše. Ulazi u diskoteke, fakultativni izleti, posete muzejima i zoološkim vrtovima nisu uračunati u cenu, ali većina putnika se opredeljuje za ove dodatne aktivnosti.

Putovanje, smeštaj i iće

Na put se kreće u večernjim časovima, da bi se ujutro stiglo u Veneciju i uverilo da ona ne smrdi. Putnicima je interesantno to što kada uđu u neku državu Šengen zone, nema više zadržavanja na granicama, a tvrdokornima je zanimljivo to što granica i nema. Vodič samo konstatuje da se trenutno nalaze u npr. Francuskoj, a svi dignu glave da vide tu Francusku, kao da je u njoj drveće drugačijeg oblika. Onda se noći, pa se ide u Monte Karlo i tako dalje, sve do dolaska u Barselonu. Barselona je širok pojam, jer se spava uglavnom u mestu pored. Putnici gledaju znamenitosti ovih gradova, sa manjim ili većim žarom. Mnogi od njih nemaju pojma gde se nalaze, neki nemaju potrebno predznanje, a velika većina njih bi samo da jede. Hrana je uopšte najveći problem na putovanju, pa iskusni nose hranu od kuće. Time štede pozamašnu svotu novca i dragoceno vreme koje se protraći u potrazi za nekim fast food-om. Zanimljvo je da bi neki pre jeli u restoranu brze hrane nego se popeli na tvrđavu sa koje se vidi panorama Kana.

Smeštaj je više nego solidan, a ionako služi samo da se prespava, jer su čitavi dani upotpunjeni kvalitetnim sadržajima. Dobro, možda bi neko pre gledao špansku televiziju u svojoj sobi nego veličanstvenu Sagrada Familia crkvu, ali ima nas raznih.

U Španiji se boravak zasniva na punom pansionu, ali treba do Španije stići. Dotle, glad se ublažava grickalicama i dobro upakovanim sendvičima iz Srbije. Kada autobus u gluvo doba noći napravi pauzu na benziskoj pumpi u nekoj evropskoj nedođiji, samo oni koje mori lavovska glad bi dali 5 eur za sendvič sa sirom.

U međuvremenu

Dok se putnici provode po belom svetu, na tržištu Srbije situacija je oštra. Konkurencija se otima za svakog putnika i to prospektima koji su sve šareniji, sa kojih se smeju mladi i veseli ljudi. Postoje mnoge varijacije na temu ove rute, sa krstarenjima, prevozom avionom, još nekih destinacija za posetu i slično. Možda je zanimljivo napomenuti, da je samo jedna agencija, Rapsody Group, koja u sebi sadrži tri brenda Rapsody Travel, Collegium i Modenu, u 2007. godini u inostranstvo povela preko 11.000 putnika. Pošto preko svojih partnera povezuje i sve bivše republike nekadašnje SFRJ, lako na proputovanju možete upoznati i vaše susede iz regiona.

Pomenuta agencija sličan koncept počinje da primenjuje i na druge kategorije stanovništva, ne samo na studente, dakle starije od 30 godina. Ruta je ista, ali prilagođena starijoj populaciji. Pored klasičnog načina prodaje, ostvaruje se i kontakt sa sindikatima, pa umesto polutke možete na rate uzeti Barseolonu. Vremena se menjaju.

Novac, pare i kinta

Zavisno od agencije, cena ovakvog vida provoda je u rasponu od 280 eur, pa do 310 eur, zavisno od tipa prevoza. Najjeftiniji je autobuski prevoz, a mnogi kažu da je i najbolji za ovakav vid putovanja. Otprilike, uračunavajući troškove vize, prevoda dokumenata i slično, može se proći sa 350 eur sve zajedno. Trošak zavisi od vaših ličnih afiniteta. Ovo je idealna tura za šoping pa možete poneti ušteđevinu pride, ali za osnovne stvari dovoljna je jedna i po prosečna srpska plata i dozvoljen minus na kartici za svaki slučaj (zlatna poluga u rancu ne bi škodila).

Dodatni izleti se naplaćuju kao i ulaz u muzeje, zoo vrtove i slično. Uostalom i cilj ovakvog putešestvija je širenje zgusnutih vidika. Onaj ko ode u Barselonu, a ne poseti Pikasov muzej bolje da je sedeo kući i igrao Tetris. To je ono što se pamti celog života, a hrani dušu. Izleti se zovu fakultativni jer se može bez njih. Lepeza je široka, od zabavnog parka do kulturno-umetničke sieste. Tu vam se lako može desiti da vam kuždravi rmpajlija sa bine peva pesme Plavog orkestra u sred Španije, samo da bi vam podigao raspoloženje u nadi da ćete piti sangriju od koje ima tal. Prosek cene izleta je oko 25 eur što je podnošljiva cena, pa je na vama da li ćete ceo dan provesti u nekom gradu ili ići na tobogan sa ostalom decom.

Opasnosti na putu

Obratite pažnju, dešava se i najboljima, a i onima što samo jedu. Prosečan sprski turista, spokojan i ušuškan u agencijske programe, čim se malo odvoji od grupe obično bude odžeparen. Ne dešava se baš svakom, ali je čest slučaj, pogotovu ženskom polu koji gledajući izloge zaboravi na sebe. Dalje, pošto se pijenje vode poslednjih nekoliko godina graniči sa manijom, srpskom turisti se može desiti da kupi greškom vodu za ispiranje stomaka i time uzrokuje dijareju, što nije lepo stanje kada se putuje autobusom, a i uopšte. Neki se opuste i prepiju, ne shvatajući da se sutradan menja lokacija, pa se često uspavaju i ostalima u grupi prave probleme. Mamurluk po krivinama Kosta Brave nije ono što ćete poneti lepo sa ovih putovanja. Najčešći problem je raspolaganje novcem, jer je poslenjih dana primetna njegova oskudica u celoj grupi, pa dok neki sede u restoranu, ostali ispred jedu čips. Mnogi ne znaju da su cigarete zlata vredne, jer su trostruko skuplje nego u otadžbini. Početničke greške.

Pouka

Ovakav vid putovanja je idealan za upoznavanje drugih nama, za sada, dalekih država. Nezavisno od dobi putnika, svi se vraćaju puni utisaka, jer se kroz druženje nešto i nauči. Uglavnom velika većina putnika prvi put ide u neku od ovih država Evrope, a svi se vrate sa željom da i ovde bude kao tamo. Organizovano, čisto i bezbrižno. Iako je ova slika idealizovana, možda bi država trebala da subvencioniše ovakve vidove putovanja, da pokaže da Zapad nije bauk, a da mi nismo Istok.

Možda za koje desetleće i mi budemo putovali po nekim Ujedinjenim Evropskim Državama i tada nam dođe iz gluteusa u glavu gde želimo da vodimo svoju decu i unuke.

Do tada ostaju nam razglednice, utisci, poneki putopis i želja da i mi budemo gospoda kao "oni".

Uroš Nedeljković

Biznis i finansije, maj 2008.